Rezime

  • Veliki broj realizovanih doktorskih disertacija pod mentorstvom članova Laboratorije i doktorskih disertacija u izradi
  • Članovi LIRA su mentori nagrađenih master radova u okviru fondacije “Katarina Marić”
  • Mladim saradnicima su omogućeni raznovrsni formati učešća u naučno-istraživačkom radu tokom studija
  • Studenti (posebno master i doktorskih studija) aktivno učestvuju u svim fazama stručnih i naučno istraživačkih projekata
  • LIRA kontinuirano obučava studente za primenu novih tehnika i tehnologija u istraživanju individualnih razlika kroz brojne seminare i radionice
  • LIRA organizuje gostujuća predavanja vodećih svetskih istraživača

LIRA teme

U Laboratoriji se istražuju bazična struktura ličnosti i problemi merenja bazičnih dispozicija, odnos ličnosti i socijalno relevantnih fenomena, ”mračna” strana ličnosti, dispozicije za nasilje, amoralno i kriminalno ponašanje, odnos ličnosti i zdravstvenog ponašanja, klinički fenomeni u vezi sa bazičnom strukturom ličnosti, kao i korelati psiholoških fenomena u fiziološkim reakcijama, molekularnim i endokrinološkim sistemima. Koristimo savremenu metodologiju i moderne istaživačke tehnike i uređaje. Detaljniji opis istraživačkih linija se može videti na strani Istraživačke linije.

LIRA istraživačke vrednosti

  • Podsticanje naučne radoznalosti
  • Kritičko razmišljanje i preispitivanje ustaljenih paradigmi
  • Otvorenost za kritiku
  • Kooperacija i kolaboracija
  • Deljenje znanja i interdisciplinarna saradnja
  • Transparentnost u naučnom radu (otvoreni skriptovi, podaci i materijali)
  • Naučna skromnost i očuvanje smisla za humor
  • Podrška mladim istraživačima u osamostaljivanju

Prilikom sprovođenja istraživanja brinemo o ispitanicima (etički kodeks DPS i APA) i trudimo se da prepoznamo doprinos svih učesnika u istraživačkom procesu, pridržavajući se Vankuverskih preporuka.

Šta podrazumeva članstvo u LIRA?

  • Redovno prisustvo na sastancima (nismo strogi, ali treba da vidimo da se trudite)
  • Učešće u svim fazama istraživačkog procesa kako sopstvenih tako i istraživanja koje sprovode kolege iz LIRA-e (pretraga literature, osmišljavanje istraživačkih nacrta, prikupljanje podataka i dežurstva na ogledima, analiza podataka i pisanje istraživačkih izveštaja)
  • Učešće u organizaciji seminara, radionica i obuka koje se organizuju u okviru LIRA
  • Učešće u traženju poziva za finansiranje projekata i u pisanju projektnih nacrta.
  • Učenje od kolega i deljenje znanja. Upišite se u bazu za sistem razmene znanja ovde.

Šta mladi istraživači dobijaju od učešća u radu LIRA?

  • Mladi istraživači imaju pravo da ravnopravno učestvuju u istraživanjima koja se sprovode u okviru LIRA.
  • Dobijaju podršku od strane starijih kolega kroz sistem mentorstva.
  • Usvajaju klasična i savremena teorijska znanja o fenomenima koji se izučavaju u okviru LIRA, unapređuju razumevanje fenomena.
  • Unapređuju svoje metodološke veštine – dizajniranje istraživačkih nacrta (eksperimentalni, kompleksni korelacioni nacrti, hijerarhijski ustrojeni podaci, meta-analitičke studije)
  • Oblikuju se u odgovorne naučnike i stiču znanja o “dobrim” i “problematičnim” naučnim praksama.
  • Grade kompetencije u korišćenju istraživačkih alata:
    • specifičnih softverskih paketa (MPlus, HLM, WinSteps, LISREL, R, R studio, LIWCser, itd.)
    • aplikacija za prikupljanje podataka (Open Sesame, SoSci, EPrime, Inquisit, iEAR)
    • aplikacija za prikupljanje podataka koje su članovi laboratorije razvili (Total Assessment platforma za online prikupljanje podataka, xSample android aplikacija za uzorkovanje iskustava)
    • sistema BIOPAC za prikupljanje fizioloških podataka (Elektrokardiograf – ECG, Torakalna impedanca – ICG, Elektromiograf – EMG, Psihogalvanski refleks – PGR, Elektrogastrograf – EGG, Sistem za merenje krvnog pritiska – BP)
    • sistema za testiranje Vienna Testing System
      platformi za otvorene podatke (Open Science Framework – OSF)
  • Imaju priliku da učestvuju u radionicama, obukama i seminarima koje organizuju saradnici LIRA, kao i kolege iz inostranstva. Dosadašnje aktivnosti LIRA možete pogledati ovde a popis aktuelnih i najavljenih projekata ovde.

Konkretni oblici podrške mladim istraživačima
Kliknite na plus da biste videli kompletan sadržaj.



Uključivanje u naučnoistraživačke projekte

LIRA podstiče uključivanje mladih istraživača u lokalne i međunarodne naučnoistraživačke projekte. Njihov angažman, u skladu sa principima oko kojih je LIRA organizovana, nije sveden na asistiranje starijim kolegama niti na administrativne dužnosti, već je usmeren na formiranje kompetentnih, samostalnih i odgovornih novih članova akademske zajednice.

Konkretno, mladi saradnici se ravnopravno uključuju u sve faze istraživačkog procesa:

  • prikupljanje i izučavanje literature;
  • dizajniranje i planiranje istraživanja;
  • prikupljanje podataka uz korišćenje najsavremenije opreme;
  • obrada rezultata istraživanja primenom raspolažućeg softvera, i obuka u korišćenju novih;
  • prezentovanje rezultata na naučnim i stručnim skupovima;
  • publikovanje rezultata u prestižnim naučnim časopisima, na čemu se do sada posebno insistiralo i što će se nastaviti i u budućnosti.

Podstičemo i samostalno i supervizirano učešće mladih istraživača u pozivima Fonda za nauku Republike Srbije, kao i u pozivima Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council).

Mentorstva doktorskih i master radova

Članovi LIRA su u prethodnom periodu bili mentori i ko-mentori velikog broja realizovanih doktorskih disertacija. Trenutno su članovi LIRA mentori i ko-mentori 15 doktorskih disertacija. O kvalitetu odbranjenih doktorskih disertacija govori i činjenica da su nalazi mnogih od njih objavljeni u istaknutim međunarodnim časopisima. Ukoliko žele, studenti doktorskih studija svoje doktorske disertacije mogu da pišu na engleskom jeziku čime se omogućava da njihov istraživački rad bude evaluiran i od strane nekog od internacionalnih eksperata u oblasti. Takođe, podstičemo doktorante LIRA da ukoliko žele umesto klasične doktorske disertacije svoju doktorsku diplomu steknu i objavljivanjem kolekcije radova koji su tematski povezani i objavljeni u vodećim svetskim časopisima (u procesu smo izmene fakultetskog pravilnika koji bi ovo omogućio, nadamo se brzom i pozitivnom ishodu).

Neki od mlađih saradnika i studenata pod mentorstvom članova LIRA dobitnici su nagrade Fondacije Katarina Marić za najbolji diplomski/master rad iz oblasti psihologije na teritoriji Srbije: Katarina Jovanović (mentorka Iris Žeželj) 2010. godine, Nikola Milosavljević (mentorka Iris Žeželj) i Marija Čolić (mentorka Iris Žeželj) 2016. godine i Katarina Vulić (komentorke Danka Purić i Jovana Bjekić) 2018. godine.

U periodu od 2009. do 2018. godine, u najuži izbor za ovu nagradu (u najboljih pet radova) redovno su ulazili kandidati pod mentorstvom članova LIRA: Iris Žeželj (8 kandidata), Gorana Opačića (5 kandidata), Gorana Kneževića (2 kandidata) i Danke Purić (1 kandidat), kao i članica LIRA Danka Purić.

Članstva u strukovnim udruženjima

Istraživači bi trebalo da budu učlanjeni u strukovna udruženja (asocijacije). Članstvom u udruženju stičete mogućnost da učestvujete u organima udruženja i da glasate na izborima za članove odbora čime možete da utičete na politiku razvoja i viziju udruženja. Takođe, članstvo vam omogućava da ostvarite i popust na kotizacije za konferencije. U nekim asocijacijama, članarina obezbeđuje i pristup elektronskim verzijama časopisa koje izdaje dato udruženje. Često, strukovna udruženja organizuju letnje škole, radionice i seminare – pozivamo vas da pratite obaveštenja!

Članstvo se uglavnom obnavlja godišnje (izuzetak je ISSID gde se članstvo obnavlja svake druge godine). U nekim asocijacijama studenti imaju pravo na besplatno članstvo u udruženju (npr. EAPA jednom godšnje organizuje besplatno učlanjenje studenata), dok je u mnogim asocijacijama visina članarine za studente i istraživače iz siromašnijih zemalja niska (SPSSI, EASP, ISPP, WAPP, EAPP, EAPA, ISSID).

Strukovna udruženja relevantna za naše saradnike:

Učešće na nacionalnim i međunarodnim konferencijama

U zemlji i inostranstvu postoji veći broj konferencija u oblasti psihologije individualnih razlika i socijalne psihologije na kojima naši saradnici aktivno učestvuju. Na konferencijama možete da saznate najaktuelnije informacije u oblasti koju pratite i kojom se bavite, jer istraživači na konferencijama najčešće izlažu rezultate istraživanja koji još uvek nisu publikovani u naučnim časopisima. Takođe, to su i dobre prilike da upoznate kolege iz različitih delova sveta i da steknete nove saradnike. Na taj način dobijate dragoceno iskustvo koje će vam omogućiti da se kasnije pojavite u ulozi članova organizacionih odbora, naučnih odbora i organizatora naučnih skupova.

Pozivamo vas da pratite obaveštenja koja se odnose na konferencije i planirate učešće na njima:

Na svakoj od konferencija studenti svih nivoa studija imaju pravo na sniženu kotizaciju. Takođe, na nekim od konferencija (npr. ECP, ISSID, ISPP, EASP, itd), možete konkurisati za stipendiju asocijacije koja vam omogućava da budete učesnik na konferenciji uz minimalne lične troškove. Pratite obaveštenja na zvaničnim internet stranama asocijacija.
Pratite i sajt Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zbog stipendija koje dodeljuju za učešće na naučnim skupovima.

Ugledni časopisi iz oblasti

U oblasti socijalne, kliničke i psihologije individualnih razlika postoji veliki broj takozvanih “flagship” časopisa:

Journal of Personality and Social Psychology
Journal of Experimental Social Psychology
Journal of Applied Social Psychology
Basic and Applied Social Psychology
Social Psychology
British Journal of Social Psychology
The Journal of Social Psychology
Journal of Research in Personality
Journal of Personality
European Journal of Personality
Behavior Research Methods
Journal of Personality Assessment
Personality and Social Psychology Bulletin
Personality and Social Psychology Review
Personality and Individual Differences
Brain and Behavioral Sciences
Psychological Science
Advances in Methods and Practices in Psychological Science
Current Directions in Psychological Science
Clinical Psychological Science
Perspectives on Psychological Science
Nature: Human Behavior
Psychological Bulletin
Psychological Review
Psychological Bulletin & Review
Assessment

Ova lista, naravno, nije iscrpna. Kada procenjujete kvalitet nekog časopisa, od pomoći vam može biti:

Impakt faktor (iako je nesavršena metrika, ipak je signal kvaliteta)
Indeksiranost u relevantnim bazama (SCI, SSCI, WoS, PsycInfo, SCOPUS, DOAJ, PubMed, EBSCOhost)
Pozicija na ScImago listi
Prisustvo i pozicija u Kobson bazi časopisa
Politika po pitanju otvorenosti materijala (naš je stav da treba podržati časopise u otvorenom pristupu, osobito one koji ne naplaćuju ni autorima ni čitaocima – takozvani dvostruki otvoreni pristup)
Politika po pitanju transparentnosti istraživačkog procesa (i tu smo stava da treba podržavati časopise koji se drže praksi otvorene nauke i nude mogućnost podnošenja preregistrovanih istraživačkih izveštaja (tzv. registered reports) – lista takvih časopisa se svakodnevno povećava)

Usavršavanje u inostranstvu

LIRA neguje tradiciju usavršavanja mladih kadrova u inostranstvu. Mladi saradnici se upućuju na relevantne visokoškolske ustanove i istraživačke institute sa kojima je već uspostavljena saradnja, na primer: Univerzitet u Ulmu, Univerzitet u Utrehtu, Univerzitet u Lajdenu, Univerzitet u Konstancu, Univerzitet u Nikoziji, Univerzitet u Trstu.

Saradnike ohrabrujemo da apliciraju za sredstva koja bi podržala njihov boravak. Usavršavanje u inostranstvu podržano je programom za kratkotrajne istraživačke misije COST akcija, u okviru programa Erazmus i Erazmus plus, stipendijom Borisav Lorenc odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta, kao i stipendijom za studijske istraživačke boravke Evropske asocijacije socijalnih psihologa. Intenzivno će se raditi i na daljem proširenju mreže saradničkih institucija i otvaranju novih mogućnosti finansiranja.

Uključivanje u stručne projekte i stručna praksa

Mladi saradnici su do sada bili upućivani na stručnu praksu na partnerskim institucijama iz zemlje i inostranstva. Intenzivno sarađujemo sa Institutom za mentalno zdravlje i Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti koji su nastavne baze Filozofskog fakulteta. U okviru stručne prakse studenti pod supervizijom uzimaju anamneze od izabranih pacijenata, opisuju slučajeve, formiraju dijagnoze i diskutuju o mogućim terapijskim pristupima.

Studentima je takođe omogućeno da se obučavaju u oblasti forenzičke psihologije u saradnji sa Forenzičkom laboratorijom Kriminalističke policije Beograda, kao i da učestvuju u istraživanjima sprovedenim u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“. Mladi istraživači takođe mogu da unaprede svoje veštine u istraživačkim agencijama poput Ipsos Strategic Marketing-a, Eye See, MASMI i slično. Ukoliko su zainteresovani za primenjena istraživanja, mogu da se uključe u aktivnosti Mreže psihosocijalnih inovacija (Psychosocial Innovation Network, PIN), kao i projekte UNICEF-a.

Prethodnih godina, saradnici LIRA su negovali vrlo intenzivnu saradnju sa Institut für Psychologie und Pädagogik, Universität Ulm, Nemačka. Naši mladi saradnici su do sada bili glavni učesnici razmena koje su organizovane sa Univerzitetom u Ulmu. Planira se otvaranje i drugih stručnih razmena, pre svega sa ERCOMER centrom Univerziteta u Utrehtu, Holandija.

Učešće u studentskim takmičenjima i studentskim kolaboracijama

Studente i saradnike Centra podstičemo da učestvuju u studentskim takmičenjima poput Falling labs (u organizaciji DAAD), EESTech Challenge (pri Microsoft razvojnom centru u Beogradu), LabVIEW (pri Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu).

Podstičemo učešće studenata i mladih istraživača u globalnoj inicijativi Junior Researcher Programme (JRP). JRP podržava šest istraživačkih projekata u oblasti psihologije i bihejvioralne nauke svake godine. U okviru ovog programa možete da konkurišete za učešće u ulozi mladog istraživača ili supervizora.

Takodje, podstičemo učešće studenata u medjunarodnim organizacijama za studente psihologije kao što su European Federation of Psychology Students’ Associations (EFPSA). U okviru ove organizacije postoji više inicijativa u kojima studenti mogu učestvovati, kao što je godišnji kongres, godišnja konferencija, i letnja škola. U okviru ove organizacije, posebno ističemo studentski naučni časopis Journal of European Psychology Students (JEPS), gde studenti mogu poslati svoje istraživačke radove u svojstvu autora, a mogu učestvovati i u samom rukovođenju časopisa.

Evropska federacija udruženja studenata psihologije (EFPSA) je evropska zajednica koja služi da unapredi kvalitet studiranja mladih, a naše Udruženje studenata psihologije „Stimulus“ je jedna od članica EFPSA-e. Pored, već pomenutog JEPS (naučnog časopisa za studente, koji omogućava studentima da publikuju svoje radove) EFPSA se takođe bavi i naučnim razmenama u okviru Study and Travel Abroad tima, kao i realizacijom naučnih projekata u okviru Research Summer School (letnje naučne škole) i Research Programme tima. Za sve detaljnije informacije javite se na mejl serbia@efpsa.org

Planira se učešće studenata doktorskih i master studija u međunarodnom projektu namenjenom kolaborativnim replikacijama važnih naučnih radova (Collaborative Replications and Education Projects, CREP) u okviru koga je do sada Ljiljana Lazarević bila angažovana kao izvršni recenzent i član CREP odbora, a Iris Žeželj i Danka Purić kao eksperti u evaluaciji studentskih radova.